Radionica povodom Svetskog dana jezika, 26. septembra, održana je u školskoj biblioteci. Diskusiju o značenju maternjeg i stranog jezika u svakodnevnom životu vodilo je 16 učenika i 9 profesora.
Učenici su, na zahtev profesora, iznosili svoje mišljenje o mogućem unapređenju nastave i inovacijama vezanim za časove jezika.
Svetski dan jezika se obeležava od 26. seprembra 2001. godine, a glavni cilj ovog dana je stvaranje svesti i podsećanje na to koliko je bitno poznavanje i korišćenje maternjeg jezika.
Ove godine je u SŠ „Nikola Tesla“ obeležen Svetski dan jezika na jako koristan i zanimljiv način. Okupljanju su prisustvovali profesori engleskog i srpskog jezika, učenici gimnazije i drugi prosvetni radnici naše škole. Za sat vremena, koliko je okupljanje trajalo, prisutni si imali prilike da se upoznaju i razgovaraju o mnogobrojnim temama, među kojima su:
1. šta učenici misle o gradivu i načinu predavanja profesora srpskog i drugih jezika;
2. podjednaka važnost gramatike i fonda reči nekog jezika;
3. zašto jezik predstavlja obeležje i kulturu jedne nacije;
4. na koji način globalizacija jezika sve više utiče na promenu i smanjivanje reči srpskog jezika, menjajući ih stranim izrazima (pogotovo engleskim);
5. diskusija o čitanju klasičnih knjiga i knjiga preko interneta;
6. vaznost čitanja knjiga radi bogaćenja rečnika i uma;
7. način na koji jezik (govor, pravopis, itd.) predstavlja čoveka kao ličnost.
Posebno je razmatrana tema o nedovoljnom fondu časova srpskog jezika. U drugim zemljama učenici imaju i po osam časova maternjeg jezika. Postavljeno je pitanje da li smo zadovoljni načinom predavanja i kako to poboljšati. Bilo je reči i o tome da li se jezik može učiti preko interneta, da li koristiti prevodioce za strane jezike i interpretacije za maternji jezik. Prevodioci su nepouzdani jer daju bukvalni prevod tako da se gubi smisao teksta. Bolje je čitati dela i vršiti analizu dela, nego koristiti interpretacije jer ne postoje podaci o njihovim autorima i njihovoj kompetentnosti. Posebno je istaknut značaj Vuka Karadžića za razvijanje našeg maternjeg jezika.
Pored ovih, prisutni su imali prilike da se dotaknu i teme o opštem načinu obrazovanja u srpskim školama i došli su do zaključka da ima mnogo stvari na kojima treba poraditi, kao na primer: preopširno gradivo i izbegavanje suštine pojedinih lekcija zbog nedostatka vremena, potreba za modernizacijom nastave, loš način ocenjivanja učenika, nedovoljan fond časova srpskog jezika za ovoliku količinu gradiva i slično.