Dan škole

Pozivamo Vas da u petak, 13. aprila 2018. god. prisustvujete proslavi Dana Srednje škole „Nikola Tesla“ u Boljevcu

Aktivnosti povodom Dana škole:
10. april – 11:00 sati Otvaranje izložbe: RIMSKI CAREVI ROĐENI NA TLU SRBIJE, Živomir Tasić
11. april 12:30 sati JAVNI ČAS: NIKOLA TESLA – ŽIVOT I DELA, Anđelka Antić
11. april 13:30 sati MINI TURNIR, Sportska hala
12. april 18:00 sati KNjIŽEVNO VEČE, gost: DEJAN STOJILjKOVIĆ, školska biblioteka

Program proslave:

13. april 11:00 – 12:00 sati Prijem gostiju u školi

12:00 sati PROGRAM POVODOM DANA ŠKOLE U HOLU ŠKOLE

13:00 sati KOKTEL POSLUŽENjE U ŠKOLSKOJ BIBLIOTECI


DEJAN STOJILjKOVIĆ

Prozni i dramski pisac, filmski i strip-scenarista
Pisac romana Konstantinovo raskršće, Duge noći i crne zastave, Znamenje anđela, Kainov ožiljak (u četiri ruke, sa Vladimirom Kecmanovićem) i Olujni bedem, kao i prozne zbirke Leva strana druma, Low Life i Kišni psi. Zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem i Draganom Paunovićem autor je ilustrovane trilogije o Nemanjićima, koju čine knjige U ime oca, Dva orla i U ime sina.
Jedan je od scenarista serije Senke nad Balkanom. Laureat je prestižne književne nagrade „Miloš Crnjanski“ za roman Konstantinovo raskršće.


Dejan Stojiljković – vaš savremenik

        Dok čitate ove redove teče visok datum meseca marta 2018, sneg blokira lokalne puteve istočne Srbije, a zapadnoj prete poplave; Dejanu Atanackoviću je već uručena Ninova nagrada za roman „Luzitanija“; dobitnici Oskara za najbolji film („Oblik vode“ Giljerma del Tora), najbolju mušku ulogu (Geri Oldman – napokon su ga se setili) i najbolju žensku ulogu (Fransis Mekdorman) uveliko slave; u Jagodini traju Dani komedije i diljem sveta se iščitava još milion događaja koji će obeležiti ove naše dane – SAVREMENOST. Dakle, dok planeta Zemlja nezainteresovano optrčava krugove oko svoje ose, Srednja škola „Nikola Tesla“ u Boljevcu sa blagim (čitaj: kreativnim) nemirom (jer nam je važno, iako možda drugima beznačajno) sprema se za još jednu svoju godišnjicu – proslavu Dana škole.

        Dan škole proslavaljamo 13. aprila, a posvećujemo ga senima naših predaka koji su, odbranivši otadžbinu 1918-te, proneli slavu Srbije kroz svet. Na taj način, pridružujemo se nacionalnom obeležavanju stogodišnjice pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu i podsećamo SAVREMENU omladinu na veličinu žrtve koju je oltaru domovine dao srpski vojnik. Tako otimamo činjenice od zaborava i iskazujemo uvažavanje onima koji dele našu posvećenost srpskoj prošlosti, bez koje ne možemo graditi budućnost.

        Jedan među mnogima koji je svoj stvaralački opus posvetio nacionalnoj istoriji, ali i predanju, je Dejan Stojiljković – naš SAVREMNIK – prozaista, književni laureat i – nadamo se – gost naše škole tokom praznične nedelje.

        Dejan Stojiljković svojim esejističkim romanom „Srpski vojnik“ sagledava malog čoveka Srbije na uvek velikom zadatku, kroz vreme (vekovi prepoznavanja srpskog naciona) i inspiriše manju srednjoškolsku družinu koja vannastavno vreme posvećuje pripremi priredbe povodom Dana škole.

       Pre nego što dobijete priliku da svedočite događajima u našoj školi tokom meseca aprila, preporučujemo vam romane Dejana Stojiljkovića, srpskog pisca, strip scenariste i scenariste, rođenog u Nišu 1976. godine; dobitnika nagrada Miloš Crnjanski i Svetosavski pečat.

       Vikipedija navodi:

„Objavio je zbirku proze Leva strana druma (SKC Niš, 2007, MedivestNiš 2010), zbirku priča inspirisanih mitovima i legendama rokenrola pod nazivom  Low Life (NKC,2008,edicija „Tragači“, Medivest Niš 2013) i istorijski roman Konstantinovoraskršće (IP Laguna, Beograd,2009), koji je postao bestseler i prodat u višeod 70.000 primeraka, a dosada je preveden na ruski, makedonski, slovački, francuski i engleski. U martu 2012.objavio je roman Duge noći i crne zastave (IP Laguna, Beograd) a u oktobru 2013. Istorijski roman Znamenje anđela (IP Laguna, Beograd) a u oktobru 2014. roman o Ivi Andriću Kainov ožiljak (IP Laguna,  Beograd) koji je napisao u četiri ruke zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem.Autor je nekoliko strip scenarija među kojima i strip-adaptacije romana Konstantinovo raskršće gde je sarađivao sa crtačima Draganom Paunovićem i Aleksom Gajićem. Dramski program Radio Beograda  adaptirao je njegovu novelu Lopuže poput nas u radio-dramu koja je premijerno izvedena novembra 2008. Prvi je laureat nagrade za strip teoriju Nikola Mitrović Kokan. Bio je redovan saradnik internet magazina za popularnu kulturu PopBoks, a piše i  za  PolitikuUrban Bug, Večernjenovosti, Nacionalnureviju Srbija, Vodič za život. Idejni je tvorac i jedan od osnivača Treš festa,  festivala andergraund književnosti koji se održavao u Nišu.

Od  2012. je ekskluzivni autor izdavačke kuće „Blooming Twig Books“ iz Njujorka. Proza mu je prevođena na engleski,  ruski, makedonski, italijanski, francuski, slovački i grčki. Od 2012. godine je urednik za prozu u časopisu Gradina. Član je književne grupe  P-70 i Srpskog književnog društva. Živi u Nišu.“

        Obratite pažnju na novije delo Dejana Stojiljkovića, trilogiju o Stefanu Nemanji – „Nemanjići“, koju je javnosti predstavila izdavačka kuća Laguna 2016. godine.

        Ovo nije sve. Istražujete dalje sami!

        Dejan Stojiljković  jedan je od najčitanijih SAVREMENIH prozaista – što samo po sebi ne vrednuje njegov književni rad, ali jeste potvrda dobre komunikacije sa čitaocima, time i kvaliteta. Možda ta popularnost leži u činjenici dobrog izbora tema – ono što srpsku javnost uvek intrigira jeste njena prošlost. Otud njegovo zanimanje za istorijografiju ovoga podneblja i izvesna tačnost u interpretaciji istorijskih činjenica. Istorijski likovi su često junaci njegovih romana i to baš onako kako ih čitalac sa ovog balkanskog područja voli videti – kao heroje prošlosti i uzore sadašnjosti. Ipak, ikone srednjovekovne srpske države ne glorifikuje bespotrebno – ne interpretira poznati mit, niti pravi novi, već stvara koncept modernog predanja o Nemanjićima, a onda i vitezovima Reda zmaja, nepatvorenim nosiocima srpske državnosti, kulture i duhovnosti.

        Tematski svoje romane vezuje i za kasnije periode naše prošlosti – Drugi svetski rat („Konstantinovo raskršće“ i „Kainov ožiljak“).

        Verovatno inspirisan tradicionalnom mistikom (šta znate o vampirima i utvarama ☺ ) a vođen istorijskom datošću, koristeći ruho SAVREMENOG književnog trilera, pronalazi mlade poštovaoce književnosti, šta više, od lenjih nečitalaca, Dejan Stojiljković neguje ukus srpskoj publici i pravi novu generaciju „gutača književne vatre“, dakle postiže sve ono što školski sitem – s autoritetom profesora to izjavljujem – više ne pobuđuju kod omladine.

         Naravno da njegove teme nisu vezane isključivo za prošlost našeg neba. Slike urbane, možda najviše južne Srbije, provejavaju kroz njegov književni rad. Verujem, tek će se razvijati lepeza novih junaka, tek ćemo sagledavati njegove tematske preokupacije i poetiku. Ona je svakako sinkretična, izazvana da se javlja u različitim umetničkim oblicima. Čini se da ovaj književni erudita piše pod dejstvom stripovanih vizija i „pokretnih slika“, tumačeći sebi, ali i nama, ono što nas istinski interesuje: ko sam „ja“ i kakvo mi je poreklo, šta izgrađuje, a šta razgrađuje moju bit; treba li da budem zatočenik starostavnih ideja i jesu li one u sukobu sa zakonima novog vremena?! Čime nadograđujem ovu banalnu kolotečinu sopstvenog, SAVREMENOG postojanja?!

        Dok tragate za ovim odgovorima ili čekate 13. april, vidite šta ovaj živi književnik ima da kaže. Možda vam se ukaže prilika da razmenite sa njim reč-dve…

Vaša profesorka, Zorica Maslovarić